Istorija rakije
Istorija rakije je veoma mlada i ona se ne poklapa sa otkrićem destilacije, kao ni sa prvim alkoholnim pićima. Zapravo, nekada su se destilacioni aparati koristili za destilaciju aromatičnog bilja i smola, u cilju dobijanja parfema, mirisa i ulja za balsamovanje faraona.
Prva alkoholna pića su se počela piti u Aziji ( Kina i Indija VII i VIII vek), a nastala su tako što su mongolski nomadi u kožnim mešinama podvrgavali vrenju kobilje mleko i dobijali vino „kumis“, a kasnije njegovom destilacijom mlečnu rakiju „karakumis“.
U srednjem veku u Francuskoj i Italiji alhemičari i apotekari, postupkom destilacije provrelog grožđa dobijaju grožđanu rakiju i to se piće smatralo kao lek, sredstvo koje starima vraća mladost.
Novija istraživanja ukazuju na to da su stari Sloveni još početkom V veka uživali u medovini (tako su pretekli Mongole) i sa tom navikom su u VII veku došli na Balkansko poluostrvo. Ali medovina još uvek nije rakija, već je to vino od meda, a kada se na prostorima Evrope počinje sa masovnom proizvodnjom rakije još uvek se pouzdano ne zna.
Ono što je izvesno jeste da se na našim prostorima rakija pila još za vreme cara Dušana (o tome svedoči paragraf 166. njegovog Zakonika iz 1354. godine). Pisani podaci takođe ukazuju da je proizvodnja rakije nastavljena i za vreme turske vladavine od 1389. do 1878. godine, jer su Turci sakupljali takse od 12 aspri po kazanu.
Krajem XVI veka proizvodnja i potrošnja rakija znatno raste, kako kod nas tako i u Evropi. Otvaraju se kafane, razvija voćarstvo, modernizuje proizvodnja. Prvi aparati za pečenje rakije bili su od pečene gline, drveta, metala ili njihove kombinacije, a tek posle Drugog svetskog rata za izradu kazana počinje da se koristi isključivo bakar. Takvi kazani i dalje imaju dominantnu ulogu u proizvodnji, ali se formiraju i proizvodni pogoni sa najsavremenijim, složenim uređajima za polukontinualnu i kontinualnu proizvodnju čime iz procesa zanatskog tipa proizvodnja rakije prerasta u industrijsku.
